Galerija
CENTAR
ZA KULTURU
KOVIN
 
32. MEĐUNARODNA LIKOVNA KOLONIJA GRAFIKA
2016.

Centar za kulturu Kovin, u saradnji sa Kulturnim Centrom Smederevo,
predstavlja Vam 32. međunarodnu likovnu koloniju GRAFIKA 2016. Izložba
grafičkih radova nastalih u toku ove kolonije biće otvorena u utorak, 15. avgusta
u 20 h, u galeriji Centra za kulturu Kovin.
U koloniji učestvovalo 8 renomiranih umetnika: Aleksandar Lazar (Smederevo),
Jelena Jevtić (Šabac), Danica Stupar (Vršac), Nikola Radosavljević (Užice),
Olivera Šipka (Banja Luka, Republika Srpska, BiH), Jelena Karašik (Banja Luka,
Republika Srpska, BiH), Todor Ovčarov (Harskovo, Bugarska) i Veselin
Damjanov Ves (Harskovo), Bugarska. Na izložbi grafika učestvovalo je dvoje
gostiju, Marijana Janković (Ivanjica) i Andrijana Jana Danilović (Užice).
Periferna zbivanja
Kolonija Grafika, koja se ove godine održava 32. put u Smederevu predstavlja značajan korak ka decentralizaciji umetnosti u Srbiji, zbog
učesnika koji imaju apsolutno slobodu da izraze svoje umetničke tendencije bilo da su one moderne, savremene ili pak tradicionalne. Kao i
prošle godine, na koloniji je učestvovalo 8 umetnika iz Srbije, Republike Srpske, Bugarske i 2 gosta. Publika ima priliku da vidi 19 dela,
umetnika iz različitih sredina, obrazovanja, godina i shvatanja.
Aleksandar Lazar nastavlja svoju stilističku odredbu čvrste, neorganske forme, ovog puta u linorezu, sa smanjenim koloritom i dodatkom linije
u centralnom delu rada. Nastavlja neomodernističku tradiciju bez prisutnog narativa, igra se na granici između predmetnosti i forme. Ne
odustaje od figure, ali je tretira kao da ništa ne ostaje od njenog realnog i likovnog lika. Haotična linija koja se nalazi blizu sredine rada je
labava i ne može se opisati motivom. Još neko ko eksperimentiše sa granicom forme i predmetnosti je Danica Stupar sa delom „Leto na adi“;
bogatiji kolorit i jaka linija koja je izražena na delovima grafike krase ovo delo. Neobojeni delovi grafike doprinose jakom utisku dela usled
nedostatka narativa. Minimalistički orijentisana grafika Jelene Jevtić, gde je jaka linija jedino prisustvo usled stilistički svesnog nedostatka
pikturalnosti, kolorita i narativa, podseća na značajnost  linije kao sredstva izražavanja u grafici. Svoju versatilnost  pri načinu izražavanja
pokazuje njen drugi doprinos ovogodišnjoj koloniji- grafika je obogaćena organskim formama čije linije variraju. Organska forma je prisutna i
na delu Jelene Karišik, duotonalna grafika obogaćena prirodnim šarama nepravilnog oblika podseća na industrijske teksture, oker i plava boja na
delu je jako dopadljiva i prijatna. Dvojica učesnika ovogodišnje kolonije iz Bugarske - Veselin Damjanov Ves i Todor Ovčarov pokazuju
izvanredno majstorstvo izrade i tehničko-tehnološkog procesa. Grafike Veselina Damjanova vraćaju pikturalnost u odnosu na gore navedena
dela. „Glava“ pre-
dstavlja univerzalni pogled na čoveka sa jakim konstrastom između prikazanog subjekta i pozadine. „Smederevska devojka“ vizuelno vraća na
modernističku tradiciju Amadea Modiljanija, sa jakom linijom koja čini organski oblik, a stilistički prikazuje romantičarski pristup gradu
Smederevu, čija je panorama i prikazana iza subjekta. Pored neverovatnog majstorstva izrade, dela Todora Ovčarova vuku uticaj tradicije.
„Plave ribe“ prikazuju tradiciju afričkih plemena sa teksturom koja je prikazana na čamcima, dok razliku između onoga što je prirodno i onoga
što je čovek stvorio čini kolorit. Drugo delo prikazuje ruralnu sredinu eksterijera i kuće sa izuzetno jakom linijom i izraženom teksturom pri
obradi neba i puta. Predmet vezan za ruralnu sredinu nalazi se i na grafici „Ranke“ Olivere Šipke. Pogled posmatrača privlači izuzetno snažno i
lepo rešenom kompozicijom sačinjenom od predmeta postavljenih u granice zamišljenog kruga i „centrifugalnim“ izgledom pozadine koji
podseća na fotografiju duge ekspozicije predmeta u pokretu. Dijagonalno postavljeni predmet u donjem levom i gornjem desnom kraju dela
dodaju na jednostavnosti kompozicionog sklopa. Majstorski izrađen kolorit čine kontrasti boje, a predmeti žute boje koji se nalaze blizu, ali ne u
centru kompozicije, odskaču dovoljno da budu zapamćeni, ali ne i nepotrebni. Majstorstvo tehničko-tehnološkog  procesa izrade grafike i
kolorita pokazao je Nikola Radisavljević u seriji grafike „Topli dodir“ I, II, III, IV i V. Rađena u tradiciji neomodernizma, ova serija grafike
pokazuje posvećenost umetnika liniji kao sredstvu izražavanja. U uređenom haosu linije  variraju od najslabije kojima su forme i oblici urađeni
do najjačih koje obliku daju teksturu. Kontrast boja priliči nazivu ove serije grafika. Valeri narandžaste koji su prisutni, ali ne i dominantni,
doprinose toploti u odnosu na crnu koja je dominantna, ali ne i u centru pažnje kada se posmatra grafika. Gosti ovogodišnje kolonije, Marijana
Janković i Jana Danilović, svojim radovima dodaju kvalitetu izložbe. Skoro romantičarsko prikazivanje pejzaža Marijane Janković, u koje
posmatrač može da se zagleda i da oseti nešto slično kao kada gleda dela Fridriha ili Šinkela. Odlično poznavanje tehnike izrade u kombinaciji
sa fotografski rešenom kompozicijom,  krase pejzaže „Gnossiene no. 1” i “Comino” i pokazuju kako promena medijuma može da donese slobodu
koja, u kombinaciji sa eksperimentisanjem u načinu izražavanja, može da uzdigne dela kojima možda i nije mesto u savremenom likovnom
stvaralaštvu. Jana Danilović, sa druge strane, prihvata savremeno likovno stvaralaštvo i zadržava se na minimalističkom izražavanju
prikladnom savremenom dizajnu. Jednostavnost poruke  ove dve grafike pod imenom “Zaključak” i “Buka je bitna” su idejna osnova koja
doprinosi celokupnom utisku pri nedostatku narativa, pikturalnosti i kolorita.
Kombinacija mladih umetnika koji traže svoj likovni izraz i starijih, već afirmisanih umetnika koji su svoj izraz našli, ali i dalje eksperimentišu,
krase ovogodišnju izložbu kolonije Grafika 2016. i pokazuje da grafika, iako manje prisutna, stoji rame uz rame sa ostalim likovnim tehnikama,
često donoseći sa sobom interesantnije rezultate u odnosu na ostale tehnike. Radovi sa ove izložbe priključuju se već izuzetno bogatom fondu i
podsticaj su za neke druge, mlađe generacije, na istraživanje  i  izučavanje stvaralaštva  grafike u Srbiji.
Ivan Veselinović, apsolvent istorije umetnosti